Као одговор на изузетне околности које проистичу из пандемије коронавируса, годишњи ИЕА Глобал Енерги Ревиев проширио је своју покривеност како би укључио анализу развоја догађаја у реалном времену до данас у 2020. и могуће правце за остатак године.
Поред прегледа података о енергији и емисији ЦО2 за 2019. према гориву и земљи, за овај одељак Глобалног енергетског прегледа пратили смо употребу енергије по земљама и гориву у последња три месеца, ау неким случајевима – као што је електрична енергија – у реалном времену.Нека праћења ће се наставити на недељној бази.
Неизвесност око јавног здравља, економије, а самим тим и енергије током остатка 2020. је без преседана.Стога ова анализа не само да приказује могући пут за коришћење енергије и емисије ЦО2 у 2020. години, већ и наглашава многе факторе који би могли довести до различитих исхода.Извлачимо кључне лекције о томе како се снаћи у овој кризи која се дешава једном у веку.
Тренутна пандемија Цовид-19 је пре свега глобална здравствена криза.До 28. априла било је 3 милиона потврђених случајева и преко 200 000 умрлих од болести.Као последица напора да се успори ширење вируса, удео потрошње енергије која је била изложена мерама сузбијања скочио је са 5% средином марта на 50% средином априла.Неколико европских земаља и Сједињене Државе најавиле су да очекују да ће поново отворити делове привреде у мају, тако да је април можда најтеже погођен месец.
Осим непосредног утицаја на здравље, тренутна криза има велике импликације на глобалне економије, употребу енергије и емисије ЦО2.Наша анализа дневних података до средине априла показује да земље у потпуном затварању доживљавају пад потражње за енергијом у просеку од 25% недељно, а земље у делимичном затварању у просеку 18%.Дневни подаци прикупљени за 30 земаља до 14. априла, који представљају преко две трећине глобалне потражње за енергијом, показују да депресија потражње зависи од трајања и строгости карантина.
Глобална потражња за енергијом опала је за 3,8% у првом кварталу 2020. године, при чему се највећи део утицаја осетио у марту пошто су мере забране примењиване у Европи, Северној Америци и другде.
- Глобална потражња за угљем била је најтеже погођена, пала је за скоро 8% у поређењу са првим кварталом 2019. Три разлога су се спојила да објасне овај пад.Кина – економија заснована на угљу – била је земља која је најтеже погођена Цовид-19 у првом кварталу;јефтин гас и континуирани раст обновљивих извора енергије на другим местима изазвали су угаљ;а благо време је такође ограничило употребу угља.
- Потражња за нафтом је такође била снажно погођена, пала за скоро 5% у првом кварталу, углавном због смањења мобилности и авијације, који чине скоро 60% глобалне потражње за нафтом.До краја марта, глобална активност друмског саобраћаја била је скоро 50% испод просека 2019, а авијација 60% испод.
- Утицај пандемије на потражњу за гасом био је умеренији, око 2%, пошто економије засноване на гасу нису биле снажно погођене у првом кварталу 2020.
- Обновљиви извори енергије су били једини извор који је забележио раст потражње, вођен већим инсталираним капацитетом и приоритетним отпремањем.
- Потражња за електричном енергијом је значајно смањена као резултат мера закључавања, са негативним ефектима на мешавину електричне енергије.Потражња за електричном енергијом смањена је за 20% или више током периода потпуног затварања у неколико земаља, пошто је пораст потражње за стамбеним становништвом далеко надмашен смањењем комерцијалних и индустријских операција.Недељама је облик потражње подсећао на продужену недељу.Смањење потражње повећало је удео обновљивих извора у снабдевању електричном енергијом, пошто потражња у великој мери не утиче на њихову производњу.Опала је потражња за свим другим изворима електричне енергије, укључујући угаљ, гас и нуклеарну енергију.
Гледајући целу годину, истражујемо сценарио који квантификује енергетске утицаје широко распрострањене глобалне рецесије изазване вишемесечним ограничењима мобилности и друштвених и економских активности.У оквиру овог сценарија, опоравак од дубина рецесије изолације је само постепен и праћен је значајним трајним губитком економске активности, упркос напорима макроекономске политике.
Резултат таквог сценарија је да се потражња за енергијом смањује за 6%, што је највеће у последњих 70 година у процентима и највеће икада у апсолутном износу.Утицај Цовид-19 на потражњу за енергијом у 2020. години био би више од седам пута већи од утицаја финансијске кризе из 2008. на глобалну потражњу за енергијом.
Сва горива ће бити погођена:
- Потражња за нафтом би могла пасти за 9% или 9 мб/д у просеку током године, враћајући потрошњу нафте на ниво из 2012. године.
- Потражња за угљем би могла да се смањи за 8%, великим делом зато што ће потражња за електричном енергијом бити скоро 5% мања током године.Опоравак потражње за угљем за индустрију и производњу електричне енергије у Кини могао би да надокнади веће падове на другим местима.
- Потражња за гасом би могла пасти много више током целе године него у првом кварталу, са смањеном потражњом у електроенергетским и индустријским апликацијама.
- Потражња за нуклеарном енергијом би такође опала као одговор на мању потражњу за електричном енергијом.
- Очекује се да ће потражња за обновљивим изворима енергије порасти због ниских оперативних трошкова и преференцијалног приступа многим енергетским системима.Недавни раст капацитета, неки нови пројекти који се појављују на мрежи 2020. године, такође би подстакли производњу.
Према нашој процени за 2020., глобална потражња за електричном енергијом опада за 5%, уз смањење од 10% у неким регионима.Извори са ниским садржајем угљеника би далеко надмашили производњу на угаљ на глобалном нивоу, продужавајући предност успостављену 2019.
Очекује се да ће глобална емисија ЦО2 пасти за 8%, или скоро 2,6 гигатона (Гт), на нивое од пре 10 година.Такво годишње смањење било би највеће икада, шест пута веће од претходног рекордног смањења од 0,4 Гт у 2009. – узроковано глобалном финансијском кризом – и двоструко веће од комбинованог укупног броја претходних смањења од краја Другог светског рата.Међутим, као и након претходних криза, опоравак емисија може бити већи од пада, осим ако се талас инвестиција за поновно покретање привреде не посвети чистијој и отпорнијој енергетској инфраструктури.
Време поста: 13.06.2020